<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>История путешествий &#187; История Беларуси</title>
	<atom:link href="http://www.mytravel.by/category/istoriya/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://www.mytravel.by</link>
	<description>Блог белорусского туриста любителя</description>
	<lastBuildDate>Wed, 08 Feb 2012 14:22:42 +0000</lastBuildDate>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
	<generator>http://wordpress.org/?v=3.3</generator>
		<item>
		<title>Атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков</title>
		<link>http://www.mytravel.by/atlasa-gistoryya-belarusi-xvi-xviii-vekov.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/atlasa-gistoryya-belarusi-xvi-xviii-vekov.html#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 13 Sep 2011 20:13:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Карты Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Гiсторыя Беларусi]]></category>
		<category><![CDATA[Гістарычны атлас Беларусі]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=20759</guid>
		<description><![CDATA[Ну вот наконец-то у меня дошли руки и я восстановил так давно обещанные карты из атласа “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков. Напомню, что часть карт исчезла после краха и исчезновения хостинговой компании, восстановить обещал давно, каюсь, долго не доходил ход, но все же лучше поздно, чем ни когда. Все карты восстановлены в старых записях, так же...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: justify;">Ну вот наконец-то у меня дошли руки и я восстановил так давно обещанные карты из <strong>атласа “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков</strong>. Напомню, что часть карт исчезла после краха и исчезновения хостинговой компании, восстановить обещал давно, каюсь, долго не доходил ход, но все же лучше поздно, чем ни когда.</p>
<p>Все карты восстановлены в старых записях, так же можно скачать весь архив с картами одним файлом.</p>
<div id="attachment_20761" class="wp-caption aligncenter" style="width: 308px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/atlas-gistoryya-belarusi-xvi-xviii-vekov.jpg"><img class="size-medium wp-image-20761" title="Атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/atlas-gistoryya-belarusi-xvi-xviii-vekov-298x300.jpg" alt="Атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков" width="298" height="300" /></a><p class="wp-caption-text">Атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков</p></div>
<p>Архив залит сразу на несколько файлообменников, надеюсь, никаких проблем со скачиванием не будет.</p>
<p>И так архив раз <a title="Атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков" href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://www.rapidshare.ru/2712345">атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков</a> и архив два <a title="Атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков" href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://bayfiles.com/file/11AT/WtutpZ/atlas.zip">атлас “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков</a>. Размер архива ~ 15 мегабайт. Заархивировано архиватором ZIP.</p>
<p>Спасибо всем за терпение.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/atlasa-gistoryya-belarusi-xvi-xviii-vekov.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Гарадзельская унiя и прывiлей 1413 года</title>
		<link>http://www.mytravel.by/garadzelskaya-uniya-i-pryvilej-1413-goda.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/garadzelskaya-uniya-i-pryvilej-1413-goda.html#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 09 Nov 2010 20:35:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Гарадзельскi прывiлей 1413]]></category>
		<category><![CDATA[Гарадзельская унiя 1413]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=17843</guid>
		<description><![CDATA[Гарадзельская унiя 1413, саюз ВКЛ з Польшчай, юрыдычна замацаваны у 3 граматах (прывiлеях) 2 кастрычнiка 1413 у замку Гарадло на раце Заходнi Буг. 1-я грамата выдадзена ад iмя 47 польскiх феадалау, якiя надзялялi 47 феадалау-католiкау ВКЛ cвaiмi гербамi i тым самым прымалi ix у свае гербавае брацтва. У 2-й грамаце (да яе было прывешана 45...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><strong>Гарадзельская унiя 1413</strong>, саюз ВКЛ з Польшчай, юрыдычна замацаваны у 3 граматах (прывiлеях) 2 кастрычнiка 1413 у замку Гарадло на раце Заходнi Буг. 1-я грамата выдадзена ад iмя 47 польскiх феадалау, якiя надзялялi 47 феадалау-католiкау ВКЛ cвaiмi гербамi i тым самым прымалi ix у свае гербавае брацтва. У 2-й грамаце (да яе было прывешана 45 пячатак феадалау ВКЛ) феадалы-католiкi прымалi гербы польскiх феадалау i абяцалi быць з iмi у вечнай дружбе i саюзе. У выпадку смерцi вялiкага князя Вiтаута яны абяцалi не выбiраць сабе князя без парады i згоды польскiх феадалау. Тыя, у сваю чаргу, у выпадку смерцi караля Ягайлы таксама не павiнны былi выбiраць новага караля без парады i згоды вялiкага князя Biтaутa i феадалау ВКЛ. У 3-й грамаце, якая увайшла у гiсторыю як <em>Гарадзельскi прывiлей</em> 1413, польскi кароль Ягайла i вялiкi князь лiтоускi Вiтаут абяцалi назначаць на дзяржауныя пасады феадалау-католiкау, якiя прынялi польскiя гербы, i дазволiць iм свабодна распараджацца маёмасцю у cвaix маёнтках i тым самым павысiць ix грамадскае становiшча да князёу Рурыкавiчау i Гедзiмiнавiчау, даваць iльготы касцёлам, кляштарам i iншым каталiцкiм установам.</p>
<div id="attachment_17853" class="wp-caption aligncenter" style="width: 550px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/gu.jpg"><img class="size-full wp-image-17853" title="Гарадзельская унiя 1413" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/gu.jpg" alt="Гарадзельская унiя 1413" width="540" height="446" /></a><p class="wp-caption-text">Гарадзельская унiя 1413</p></div>
<p>У грамаце абвяшчалася аб`яднанне ВКЛ з Польшчай, аднак гарантавалася захаванне адасобленасцi i нязменнасцi улады вялiкага князя, тым самым захоувалася самастойнасць ВКЛ. Гарадзельская унiя умацоувала сiлы ВКЛ i Польшчы у барацьбе з замежнай агрэсiяй, а таксама мела на мэце задобрыць i супакоiць рымскую курыю, якой быу нанесены удар у вынiку паражэння Тэутонскага ордэна у Грунвальдскай бiтве 1410.</p>
<p><strong>Гарадзельскi прывiлей 1413,</strong> заканадаучы акт, якi юрыдычна замацоувау <em>Гарадзельскую унiю</em> 1413, выдадзены ад iмя караля Польшчы Ягайлы i вялiкага князя лiтоускага Biтаута. Меу на мэце умацаванне i пашырэнне каталiцызму у ВКЛ. У прывiлеi канстатавалася, што з прыняццем каталiцтва ВКЛ «далучаецца, уключаецца, злучаецца, перадаецца» Польскаму каралеуству. Усе касцёлы i каталiцкi клiр забяспечваюцца yciмi правамi i<br />
свабодамi згодна са звычаямi Польскага каралеуства. Паны, шляхта i баяры ВКЛ, якiя прымуць каталiцкую веру i атрымаюць гербы, могуць карыстацца прывiлеямi i падараваннямi, як i польскiя паны i шляхта, пацвярджалiся ix правы на свабоднае распараджэнне сваей маёмасцю i атрыманне спадчыны.</p>
<p>Гарантавалiся правы жанчын на валоданне уласнымi маёнткамi. Паны i шляхта ВКЛ павiнны 6ылi захоуваць пастаянства i вернасць каралю Ягайлу i вялiкаму князю Biтауту. <em>Гарадзельскi прывiлей</em> прадугледжвау увядзенне пасад ваяводы i кашталяна у Вiльнi, Троках i iншых месцах. Асаблiва важнае значэнне меу артыкул, у якiм замацоувалася правiла, што пасля смерцi Biтаута паны i шляхта ВКЛ не павiнны 6ылi выбiраць сабе вялiкага князя без згоды Ягайлы i польскiх феадалау, а тыя пасля смерцi Ягайлы таксама не павiнны 6ылi выбiраць новага караля без згоды Вiтаута, паноу i шляхты ВКЛ. Гэты артыкул, якi упершыню заканадауча замацоувау выбранне вялiкага князя, супярэчыу i абвяргау змест першага артыкула, у якiм пацвярджалася злiццё ВКЛ з Польшчай, бо калi выбiрауся асобны вялiкi князь, то захоувалася самастойнасць дзяржавы. А канстатацыя факта, што караля Польшчы павiнны былi выбiраць толькi са згоды Вiтаута i феа¬далау ВКЛ, сведчыць аб раунапрауным становiшчы ВКЛ i Польскага каралеуства.</p>
<div id="attachment_17863" class="wp-caption aligncenter" style="width: 550px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/gp.jpg"><img class="size-full wp-image-17863" title="Гарадзельскi прывiлей" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/gp.jpg" alt="Гарадзельскi прывiлей" width="540" height="403" /></a><p class="wp-caption-text">Гарадзельскi прывiлей</p></div>
<p>Прывiлей прадугледжвау магчымасць склiкання агульных соймау феадалау Польшчы i ВКЛ. Сцвярджэнне, што усе некатолiкi, у асноуным праваслауныя (а яны складалi большасць насельнiцтва княства), не павiнны 6ылi дапускацца на дзяржаунай пасады i засядаць у панскай радзе, мела iдэалагiчны, а не практычны характер, бо большасць мясцовага кiраунiцтва i значная частка паноу-рады належалi да праваслаунай веры. А усе напышлiвыя фразы аб злiццi, злучэннi, далучэннi i уключэннi ВКЛ у склад Польшчы не мелi у той час рэальнага значэння, бо традыцыя узаемаадносiн памiж Польшчай i ВКЛ, якая склалася на аснове асабiстай (персанальнай) унii, не мянялася.</p>
<p>Язэп Юхо.<br />
(С) Энцыклапедыя ВКЛ</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/garadzelskaya-uniya-i-pryvilej-1413-goda.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае</title>
		<link>http://www.mytravel.by/belaruskaya-dzyarzhava-vyalikae-knyastva-litoyskae.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/belaruskaya-dzyarzhava-vyalikae-knyastva-litoyskae.html#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 28 Oct 2010 18:13:59 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Беларуская дзяржава]]></category>
		<category><![CDATA[Вялікае Княства Літоўскае]]></category>
		<category><![CDATA[Мікола Ермаловіч]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=17553</guid>
		<description><![CDATA[Зусім нядаўна выйшла ў сьвет аўдыёкніга Міколы Ермаловіча «Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае». Гэта кніга «Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае» была выдадзена ў звычайнай папяровым варыянце, але гэта было вельмі даўно і цяпер знайсці гэту кнігу вельмі складана ў продажы, таму выдавецтвам &#8220;BelTonMedia&#8221; была выдадзена аўдыёкніжка дадзенага выдання. Аўдыёкніга «Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае» ў...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Зусім нядаўна выйшла ў сьвет аўдыёкніга Міколы Ермаловіча «<strong>Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае</strong>».</p>
<p style="text-align: justify;">Гэта кніга «<strong>Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае</strong>» была выдадзена ў звычайнай папяровым варыянце, але гэта было вельмі даўно і цяпер знайсці гэту кнігу вельмі складана ў продажы, таму выдавецтвам &#8220;BelTonMedia&#8221; была выдадзена аўдыёкніжка дадзенага выдання.</p>
<p style="text-align: justify;">
<div id="attachment_17563" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/belaruskaya-dzyarzhava-vyalikae-knyastva-litoyskae.jpg"><img class="size-medium wp-image-17563" title="Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/belaruskaya-dzyarzhava-vyalikae-knyastva-litoyskae-300x289.jpg" alt="Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае" width="300" height="289" /></a><p class="wp-caption-text">Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае</p></div>
<p>Аўдыёкніга «<strong>Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае</strong>» ў фармаце mp3. Агульны час гучання 20:18:21. Галоўную працу знанага беларускага дасьледчыка чытае тэатральны пэдагог прафэсар Андрэй Каляда. Цягам дваццаці з паловай гадзінаў слухач мае магчымасьць пачуць праўдзівую гісторыю беларускай дзяржавы ў Ермаловічавым выкладзе.</p>
<blockquote><p><strong>Мікола Ермаловіч</strong> — гісторык, публіцыст, крытык і літаратуразнаўца. Яго шматлікія самвыдатаўскія тэксты ў 70-80-я гады мінулага стагодзьдзя нелегальна распаўсюджваліся па Беларусі пад назовам «Гутаркі» ў машынапісных копіях.</p></blockquote>
<p>Прапаную Вам магчымасць цяпер праслухаць 11 частак з часткі «НОВАГАРОДСКİ ПЕРЫЯД (1246 – 1316)», завошта дзякуй сайту <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org">Беларуская Інтэрнэт-Бібліятэка камунікат.org</a>.</p>
<p>- <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-0.mp3&amp;pubref=15314">Устапнае слова</a><br />
- НОВАГАРОДСКI. ПЕРЫЯД (1246 – 1316)<br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-1.mp3&amp;pubref=15314">Гісторыя Пытання</a><br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-2.mp3&amp;pubref=15314">Ці толькі раздробленасць і слабасць? частка 1</a><br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-2a.mp3&amp;pubref=15314">Ці толькі раздробленасць і слабасць? частка 2</a><br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-2b.mp3&amp;pubref=15314">Ці толькі раздробленасць і слабасць? частка 3</a><br />
-+ Старажытная Літва – гістарычная вобласць Беларусі<br />
-+ Літоўскія набегі і славянская каланізацыя<br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-5.mp3&amp;pubref=15314">Для каго была большая пагроза? частка 1</a><br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-5a.mp3&amp;pubref=15314">Для каго была большая пагроза? частка 2</a><br />
-+ Што ж заваяваў Міндоўг?<br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-7.mp3&amp;pubref=15314">Палітыка Войшалка і другое заваяванне Літвы / частка 1</a><br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-7a.mp3&amp;pubref=15314">Палітыка Войшалка і другое заваяванне Літвы / частка 2</a><br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-7b.mp3&amp;pubref=15314">Палітыка Войшалка і другое заваяванне Літвы / частка 3</a><br />
-+ Час Трайдзеня<br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-9.mp3&amp;pubref=15314">Заняпад Наваградка і новае ўзвышэнне Полацка / частка 1</a><br />
-+ <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://kamunikat.org/download.php?item=15314-9a.mp3&amp;pubref=15314">Заняпад Наваградка і новае ўзвышэнне Полацка / частка 1</a><br />
- ВI.ЛЕНСКI. ПЕРЫЯД (1316 – 1385)<br />
- КРЭЎСКI. ПЕРЫЯД (1385 – 1569)<br />
- ПЕРЫЯД РЭЧЫ ПАСПАЛI.ТАЙ (1569 – 1795)</p>
<p style="text-align: justify;">Для тых, хто жадае азнаёміцца з поўным выданнем аўдыёкнігi «<strong>Беларуская дзяржава Вялікае Княства Літоўскае</strong>», ёсць магчымасць набыць кампакт дыск з гэтай кнігай у iнтэрнэт-краме кнiгаў на беларускай мове Prastora.by вось <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://www.prastora.by/audyjoknihi/jermalovic-mikola-bielaruskaja-dziarzava-vialikaje-kniastva-litouskaje">тут</a>, там жа можна азнаёміцца з больш падрабязным утрыманнем кнігі. Кошт дыска ўсяго 14 тыс. белы. руб., дарэчы я сабе таксама замовіў гэты дыск.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/belaruskaya-dzyarzhava-vyalikae-knyastva-litoyskae.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Аповесць мінулых гадоў &#8211; Гербы (частка 3)</title>
		<link>http://www.mytravel.by/apovesc-minulyx-gado-gerby-chastka-3.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/apovesc-minulyx-gado-gerby-chastka-3.html#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 25 Oct 2010 19:24:59 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Аповесць мiнулых гадоў]]></category>
		<category><![CDATA[Аповесць мінулых гадоў – Гербы]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=17433</guid>
		<description><![CDATA[Неяк раней, яшчэ летась я пісаў пра вельмі цікавы мультфільм зняты на Беларусьфільм &#8220;Аповесць мінулых гадоў – Гербы&#8221; і вось атрымаўся знайсці працяг гэтага мультфільма. Прапаную вашай увазе трэцюю частку гэтага мультфільма &#8220;Аповесць мінулых гадоў – Гербы&#8220;, ды менавіта трацінай, як апынулася ў папярэдняй частцы было адразу дзве. Пра фільм: &#8220;Аповесць мiнулых гадоў&#8221; — гэта...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Неяк раней, яшчэ летась я пісаў пра вельмі цікавы мультфільм зняты на Беларусьфільм &#8220;<a href="http://www.mytravel.by/apovesc-minulyx-gado%D1%9E-gerby/">Аповесць мінулых гадоў – Гербы</a>&#8221; і вось атрымаўся знайсці працяг гэтага мультфільма.</p>
<p>Прапаную вашай увазе трэцюю частку гэтага мультфільма &#8220;<em>Аповесць мінулых гадоў – Гербы</em>&#8220;, ды менавіта трацінай, як апынулася ў папярэдняй частцы было адразу дзве.</p>
<p>Пра фільм: &#8220;<strong>Аповесць мiнулых гадоў</strong>&#8221; — гэта не толькi старажытны помнiк культуры, якi распавядае пра даўнiя гiстарычныя падзеi. Гэта цяпер яшчэ i кiнапраект, якi з дапамогай невялiчкiх мультфiльмаў распавядае пра паходжанне гербаў гарадоў Беларусi.</p>
<div id="attachment_17453" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/Apovesc-minulych-gadow-belarusfilm.jpg"><img class="size-medium wp-image-17453" title="Аповесць мінулых гадо - Гербы (частка 3)" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/Apovesc-minulych-gadow-belarusfilm-300x240.jpg" alt="Аповесць мінулых гадо - Гербы (частка 3)" width="300" height="240" /></a><p class="wp-caption-text">Аповесць мінулых гадо - Гербы (частка 3)</p></div>
<p>У першай частцы праекта &#8220;<em>Аповесць мінулых гадоў. Гербы</em>&#8221; распавядалася пра гербы гарадоў Менск, Гародня, Брэст, Магілёў, Гомель, Віцебск.</p>
<div id="attachment_17443" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/apovesc-minulyx-gadoў-gerby.jpg"><img class="size-medium wp-image-17443" title="Аповесць мінулых гадо - Гербы (частка 3)" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/apovesc-minulyx-gadoў-gerby-300x299.jpg" alt="Аповесць мінулых гадо - Гербы (частка 3)" width="300" height="299" /></a><p class="wp-caption-text">Аповесць мінулых гадо - Гербы (частка 3)</p></div>
<p>Другая частка праекта распавядае пра гербы гарадоў Полацак, Наваградак, Пружаны, Шклоў, Мазыр, Чэрвень.</p>
<p>Аўтары iмкнулiся распавесці, як з&#8217;явiлiся гербы гэтых гарадоў не толькi праз гiстарычныя падзеі Беларусі – яны стараліся паказаць, як жылi старажытныя насельнiкi гэтых гарадоў, чым яны займалiся, якiя рамёствы развiвалi, якiмi гаспадарамi  былi i што пакiнулi нам у спадчыну.</p>
<p>Рэжысэры: Ігар Воўчак, Аляксандр Ленкін, Н. Касцючэнка, Наталля Хаткевіч, Яўген Надточей, Таццяна Кубліцкая.</p>
<p>Сам мультфільм можна запампаваць з Беларускага торэнта – <a href="http://www.mytravel.by/go.php?site=http://www.baravik.org/topic/42/">Аповесць мінулых гадоў. Гербы. Частка другая / 2008 / Беларусьфільм</a>.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/apovesc-minulyx-gado-gerby-chastka-3.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>О Нарбуттах&#8230;</title>
		<link>http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 11 Aug 2010 06:36:08 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Путешествия]]></category>
		<category><![CDATA[Болеслав Нарбутт]]></category>
		<category><![CDATA[восстание 1863-1864]]></category>
		<category><![CDATA[деревня Шавры]]></category>
		<category><![CDATA[Кристина Нарбутт]]></category>
		<category><![CDATA[Нарбут Жигмунт]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=14783</guid>
		<description><![CDATA[В очередной раз проезжая рядом с небольшой деревенькой Шавры, все-таки собрался и решил написать, про это место, ведь живший в этом месте род Нарбуттов оставили очень большой след и вклад в нашей истории… Надеюсь мне не нужно рассказывать кто такие Нарбутты и что они сделали для нас, если кто не в курсе, то вам прямой...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>В очередной раз проезжая рядом с небольшой <em>деревенькой Шавры</em>, все-таки собрался и решил написать, про это место, ведь живший в этом месте род Нарбуттов оставили очень большой след и вклад в нашей истории…</p>
<p>Надеюсь мне не нужно рассказывать кто такие Нарбутты и что они сделали для нас, если кто не в курсе, то вам прямой путь например в википедию (если лень даже искать, то сразу втыкаем <a href="http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%82%D1%82">сюда</a> и будет вам счастье).</p>
<p>Первый раз я оказался там, уже давно, а точнее пару лет назад, хотя это мало что меняет в жизни деревеньки и моего повествования, так как за прошедшее время фактически ничего не изменилось, разве только, что деревья на кладбище спилили, и остатки колхоза еще больше освещали.</p>
<p>Несмотря на огромный вклад в нашу историю, нам не чем отплатить взамен, на месте имения Нарбуттов сейчас стоит разваливающийся колхоз или совхоз, хотя название сути не меняет,  о том, что было имение, напоминают только большие каменные фундаменты у зданий колхоза. Про то, что рядом была еще и водяная мельница, я вообще молчу, ее следы уже стерты навсегда, как и церкви, хотя я и пробовал найти ее следы, но безрезультатно.</p>
<p>Сама <em>деревня Шавры</em> на половину мертвая, как и многие деревеньки, хотя в деревне даже лежит асфальт, положенный правда при царе горохе. Собственно это все, обычная деревенька, коих много у нас, у которой правда была не простая история, но это все в прошлом и мало кого интересует.</p>

<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_9' title='Спиленный дуб, которому примерно 70 лет'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_9-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Спиленный дуб, которому примерно 70 лет" title="Спиленный дуб, которому примерно 70 лет" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_1' title='Narbutam (udzielnikam paustannia) 1863-64'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_1-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Narbutam (udzielnikam paustannia) 1863-64" title="Narbutam (udzielnikam paustannia) 1863-64" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_13' title='Могила Болеслава Нарбутта'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_13-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могила Болеслава Нарбутта" title="Могила Болеслава Нарбутта" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_11' title='Могила Нарбутт Жигмунт'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_11-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могила Нарбутт Жигмунт" title="Могила Нарбутт Жигмунт" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_18' title='Могилы рода Нарбуттов'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_18-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могилы рода Нарбуттов" title="Могилы рода Нарбуттов" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_8' title='Спиленные деревья на кладбище'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_8-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Спиленные деревья на кладбище" title="Спиленные деревья на кладбище" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_12' title='Могила Boleslab Ostyk Narbutt'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_12-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могила Boleslab Ostyk Narbutt" title="Могила Boleslab Ostyk Narbutt" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_17' title='Могила Zygmunt Osiyk-Narbutt'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_17-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могила Zygmunt Osiyk-Narbutt" title="Могила Zygmunt Osiyk-Narbutt" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_10' title='был старый дуб, остался пень'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_10-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="был старый дуб, остался пень" title="был старый дуб, остался пень" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_6' title='Могилы Нарбуттов'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_6-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могилы Нарбуттов" title="Могилы Нарбуттов" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_14' title='Могила Krystyna z Sadowskich (Ostyk Narbuttowa) &quot;Matka Synow&quot;'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_14-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могила Krystyna z Sadowskich (Ostyk Narbuttowa) &quot;Matka Synow&quot;" title="Могила Krystyna z Sadowskich (Ostyk Narbuttowa) &quot;Matka Synow&quot;" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_4' title='Камень с памятной табличкой Нарбуттам у кладбища'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_4-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Камень с памятной табличкой Нарбуттам у кладбища" title="Камень с памятной табличкой Нарбуттам у кладбища" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_7' title='Кладбище со спиленными деревьями'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_7-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Кладбище со спиленными деревьями" title="Кладбище со спиленными деревьями" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_15' title='Тут похоронены Нарбутты'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_15-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Тут похоронены Нарбутты" title="Тут похоронены Нарбутты" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_3' title='Могила Кристины Нарбутт'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_3-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Могила Кристины Нарбутт" title="Могила Кристины Нарбутт" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_5' title='Так выглядело кладбище пару лет назад'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_5-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Так выглядело кладбище пару лет назад" title="Так выглядело кладбище пару лет назад" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_2' title='Памятный камень участникам восстания Нарбуттам 1863-1864 года'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_2-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Памятный камень участникам восстания Нарбуттам 1863-1864 года" title="Памятный камень участникам восстания Нарбуттам 1863-1864 года" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/o-narbuttax_16' title='Кладбище около деревни Шавры'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/o-narbuttax_16-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Кладбище около деревни Шавры" title="Кладбище около деревни Шавры" /></a>

<p>Единственное, чем отплатили за труды Нарбуттам, так это мемориальная «доска» на большом камне около кладбища, посвященная участникам восстания 1863-1864 годов и на польском языке, которое находится рядом с деревней, поставленная еще во времена, когда пытались возродить нашу историю. Грустно все это…</p>
<p>На кладбище есть три могилы, в которых похоронены &#8211; <em>Кристина Нарбутт</em>, <em>Болеслав Нарбутт</em> и <em>Нарбут Жигмунт</em>. Это самые старые захоронения на кладбище, все остальные примерно после военного времени, кстати, на табличках надгробий, нет ни одной надписи на русском языке.</p>
<p>p.s. рассказ получился скомканный…<br />
p.s.s. деревня Шавры, это приграничная территория, нужно иметь разрешение на пребывание.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/o-narbuttax.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы</title>
		<link>http://www.mytravel.by/da-600-godzya-grunvaldskaj-bitvy.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/da-600-godzya-grunvaldskaj-bitvy.html#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 14 Jul 2010 18:50:23 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[600 лет Грюнвальдской битве]]></category>
		<category><![CDATA[Грунвальдскай бiтва]]></category>
		<category><![CDATA[Грюнвальдская битва]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=13653</guid>
		<description><![CDATA[15 ліпеня споўніца 600 гадоў з дня Вялікай бітвы ў Вялікай вайне і з дня Вялікай перамогі саюзных войскаў Вялікага княства Літоўскага і каралеўства Польскага над наймагутнейшым і найагрэсіўнейшым войскам Тэўтонскага ордэну. Пра гэтую вайну і гэтую бітву напісана вельмі многа. Бібліяграфія сягае на сотні найменняў. Таму я не збіраюся цытаваць тут падрабязнае апісанне, а...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>15 ліпеня споўніца 600 гадоў з дня Вялікай бітвы ў Вялікай вайне і з дня Вялікай перамогі саюзных войскаў Вялікага княства Літоўскага і каралеўства Польскага над наймагутнейшым і найагрэсіўнейшым войскам Тэўтонскага ордэну.</p>
<p>Пра гэтую вайну і гэтую бітву напісана вельмі многа. Бібліяграфія сягае на сотні найменняў. Таму я не збіраюся цытаваць тут падрабязнае апісанне, а спынюся толькі каротка, на падзеях таго часу.</p>
<p>Пасля чарговай спробы Тэутонскага ордэна здзейснiць забойства вялiкага князя Вiтаута, Вiтаут меу нараду з Ягайлам аб правядзеннi далейшай вайны з крыжакамi. Затым вялiкi князь спешна падауся да Лiтвы i ужо на чацвёрты дзень быу у Берасцi, адкуль дау загад yciм землям рыхтавацца да вайны з Ордэнам.</p>
<div id="attachment_13663" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/da-600-godzya-grunvaldskaj-bitvy.jpg"><img class="size-medium wp-image-13663" title="Да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/da-600-godzya-grunvaldskaj-bitvy-300x214.jpg" alt="Да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы" width="300" height="214" /></a><p class="wp-caption-text">Да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы</p></div>
<p><span id="more-13653"></span></p>
<p>Рашучая 6iтвa адбылася 15 лiпеня каля вёскi Грунвальд (у бел. летапiсах Дуброуна). У бiтве удзельнiчалi 40 харугвау (палкоу) Вялiкага княства i аддзелы белаpycкix татарау. 30 харугвау мелi на сцягах &#8220;Пагоню&#8221; -герб Вялiкага княства, 10 &#8211; герб &#8220;Калонны&#8221; &#8211; белыя слупы на чырвоным полi. Пад Грунвальдам бiлiся наступныя беларускiя харугвы:<br />
берасцейская, вiленская, вiтебская, ваукавыская, гарадзенская, друцкая, крэуская, лiдская, меднiцкая, мiнская, магiлёуская, мсцiслауская, наваградская, аршанская, пiнская, полацкая, слонiмская, слуцкая. 3 украiнскiх палкоу без сумнiву удзельнiчалi у 6iтве луцкая, уладзiмiрская, ратненская харугвы, палкi Падольскай зямлi Харугвы мелi розную колькасць &#8211; ад 60 да 200-300 коп&#8217;яу, але былi i у 500 i у 600 коп&#8217;яу. Кап&#8217;ём называлася баявая адзiнка з трох ваяроу: рыцара, збраяносца (у нас ён называуся парабкам) i лучнiка. Бедны баярын мог выступiць i у адзiночку цi абыходзiцца толькi лучнiкам, а заможны старауся пабольшыць лiк cвaix парабкау, бо бяспека рыцара у 6ai моцна залежала ад ix колькасцi i вопыту.</p>
<p>На поле сечы палегла трацiна войска ВКЛ, а мсцiслаускi, аршанскi i смаленскi палкi палеглi амаль цалкам, прыняушы галоуны удар крыжакоу. Палякi выставiлi 50 палкоу (з ix 7 украiнскiх). На чале саюзнага войска aфiцыйна стаяу польскi кароль Ягайла, фактычна iм камандавау вялiкi князь Вiтаут.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="480" height="385" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/DL30GpVDvE4&amp;hl=ru_RU&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="480" height="385" src="http://www.youtube.com/v/DL30GpVDvE4&amp;hl=ru_RU&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Немцы пад началам вялiкага магiстра Ульрыха фон Юнгiнгена мелi 66 палкоу добра узброеных рыцарау з многiх краiн Заходняй Еуропы. У бiтве удзельнiчалi 30-40 тыс. саюзнага i крыху менш крыжацкага войска.</p>
<p>Бiтва закончылася поуным разгромам рыцарскага войска, загiнула усе кipayнiцтва Ордэна. Героем бiтвы стау князь Сямён Мсцiслаускi, якi узначалiу мсцiслаускi, смаленскi, аршанскi палкi, якiя вытрымалi самы цяжкi удар крыжакоу. Толькi боязь караля Ягайлы атрымаць праклён ад папы рымскага, якi падтрымоувау Тэутонскi ордэн, прымусiла пераможцау зняць асаду сталiцы Тэутонскага ордэна Мальбарка. Перамога прыпынiла крыжацкую агрэсiю на Беларусь, Лiтву, Польшчу. Тэакратычная Тэутонская дзяржава назаужды страцiла сваю магутнасць.</p>
<p>Стала прыемна ўсведамляць, што цяпер народ звярнуўся да сваёй гісторыі і паважае яе, па меры сваіх магчымасцяў. Калі хтосьці яшчэ не ў курсе, чтоже за бітва прозошла 600 гадоў назад і як яна паўплывала на ход падзей таго часу і адпаведна нашага, можаце азнаёміцца з апісаннем Грунвальдская бiтвы з кнiгi Ігара Літвіна. &#8220;<a href="http://litvin.org/glavy/13.htm">Закінуты мір, або малавядомыя старонкі беларускай гісторыі</a>&#8220;, тамака жа можна прачытаць <a href="http://grunwald2003.litvin.org/">водгук аб паездцы на мерапрыемствы ў гонар дадзенай бітвы ў Польшчы</a>, шкада ў мяне не атрымалася туды паехаць, але магчыма фатаграфіі будуць ад сястры, якая з&#8217;яўляецца удзельніц клуба, рэканструкцыі эпохi сярэднявечча. Алеж, калi у вас iдзе «Белсат», то вы можаце палядзець інсцэнізацыю бітвы і фільм «Легенда Грунвальду», трансляцыя яе 22 ліпеня а 21.20. Паўтор 23 ліпеня а 08.50.</p>
<p>Дарэчы зусім нядаўна выйшла ў святло новая кніга прысвечаная Грунвальдскай бiтве, завецца яна &#8220;&#8221;Ваяры Грунвальдскай бітвы&#8221; аўтар Ю.М. Бохан, тыраж кнігі не вялікі, і думаю яна папоўніць маю бібліятэку неўзабаве.</p>
<div id="attachment_13673" class="wp-caption aligncenter" style="width: 257px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/vayari.jpg"><img class="size-medium wp-image-13673" title="Ваяры Грунвальдскай бітвы" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/vayari-247x300.jpg" alt="Ваяры Грунвальдскай бітвы" width="247" height="300" /></a><p class="wp-caption-text">Ваяры Грунвальдскай бітвы</p></div>
<blockquote><p>Кніга Ю.М. Бохана прысвечана найважнай падзеі двухсотгадовага супрацьстаяння беларускіх земляў агрэсіі крыжакоу &#8211; Грунвальдскай бітве, якая адбылася 15 ліпеня 1410. Разглядаецца прад гісторыя бітвы ад з&#8217;яўлення немцаў ва Ўсходняй Прыбалтыцы да пачатку Вялікай Вайны 1409-1410, ход баявых дзеянняў, расстаноўка сіл, ваенныя арганізацыі супернікаў, іх колькасны склад, узбраенне, стратэгія, тактыка.</p></blockquote>
<p>Таксама Нацыянальным Банкам Беларусі выпушчаная памятная манета у 1 рубель, прысвечаная 600 годзю Грунвальдскай бітве.</p>
<div id="attachment_13683" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/mg1.jpg"><img class="size-medium wp-image-13683" title="Манета да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/mg1-300x259.jpg" alt="Манета да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы" width="300" height="259" /></a><p class="wp-caption-text">Манета да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы</p></div>
<div id="attachment_13693" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/mg2.jpg"><img class="size-medium wp-image-13693" title="Манета 1 рубель да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/mg2-300x264.jpg" alt="Манета 1 рубель да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы" width="300" height="264" /></a><p class="wp-caption-text">Манета 1 рубель да 600 годзя Грунвальдскай бiтвы</p></div>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/da-600-godzya-grunvaldskaj-bitvy.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>РАДЗIВIЛЫ</title>
		<link>http://www.mytravel.by/radzivily.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/radzivily.html#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 22 Feb 2010 21:45:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[гiсторыя Радзiвiлау]]></category>
		<category><![CDATA[Нясвiжскi замак]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=10463</guid>
		<description><![CDATA[Сёння радзiвiлаускi Нясвiж — цiхi i разважны гарадок. Аж не верыцца, што зусiм нядауна ён быу беларускiм Парыжам, цэнтрам вiрлiвага культурнага i палiтычнага жыцця Вялiкага княства Лiтоускага i Рэчы Паспалiтай. Пыхлiвым магнатам iмпанавала, што пра ix казалi: кароль каралём у Варшаве, а у Нясвi — Радзiвiл. Палiтычная улада Радзiвiлау падмацоувалася ваеннай i эканамiчнай магутнасцю, культурнай...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: justify;">Сёння радзiвiлаускi Нясвiж — цiхi i разважны гарадок. Аж не верыцца, што зусiм нядауна ён быу беларускiм Парыжам, цэнтрам вiрлiвага культурнага i палiтычнага жыцця Вялiкага княства Лiтоускага i Рэчы Паспалiтай.</p>
<p style="text-align: justify;">Пыхлiвым магнатам iмпанавала, што пра ix казалi: кароль каралём у Варшаве, а у Нясвi — Радзiвiл. Палiтычная улада Радзiвiлау падмацоувалася ваеннай i эканамiчнай магутнасцю, культурнай выкшталцонасцю. Усё адно да аднаго годна клалася у чароуны куфэрак здабыткау, упляталася у агульны сувой знатнасцi роду. Што ж да паходжання прозвiшча Радзiвiлау, то адзiнага меркавання на гэты конт не icнye. Адны даводзяць, што нехта з ix радзiу Гедымiну, дзе i як заснаваць Вiльню, за што i быу уганараваны знакамiтым на дзве дзяржавы польскiм прозвiшчам. Iншыя выводзяць яго з лiтоускiх каранёу.</p>
<div id="attachment_10473" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/radzivily.jpg"><img class="size-medium wp-image-10473" title="РАДЗIВIЛЫ" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/radzivily-300x206.jpg" alt="РАДЗIВIЛЫ" width="300" height="206" /></a><p class="wp-caption-text">РАДЗIВIЛЫ</p></div>
<p><span id="more-10463"></span></p>
<p style="text-align: justify;">У 1512 годзе Ганна з Кiшкау у якасцi пасагу прынясла Нясвiж Янушу Радзiвiлу Барадачу — маршалку лiтоускаму, сябру польскага караля i вялiкага князя лiтоускага Аляксандра Ягелончыка. Януш збудавау тут крэпасць, горад абкружыу земляным валам. Мiкалай Радзiвiл Сiротка, якi здзейснiу паломнiцтва у Святую зямлю, наведау Iталiю i «захварэу» там на iтальянскiя манеры, у 1583 годзе запрасiу у Нясвiж знакамiтага архiтэктара Яна Марыю Бернардонi. Пачалося будаунiцтва велiчнага мураванага замка-палаца, а непадалёку ад яго першага на нашай зямлi барочнага шэдэура — езуiцкага касцёла з пазнейшымi непауторнымi размалёукамi на бiблейскiя тэмы.</p>
<p style="text-align: justify;">Дарэчы, Радзiвiлам шанцавала на трапныя мянушкi, якiя замацавалiся так трывала, што Mнoгix уладароу замка iнакш i не называлi, як Мiкалай Стары, Юрый Геркулес, Мiкалай Руды, Мiкалай Чорны, Мiкалай Сiротка, Крыштоф Пярун, Mixaл Казiмiр Рыбанька, Пане Каханку.</p>
<p style="text-align: justify;">Сваiм набыткам i скарбам князi таксама любiлi даваць экзатычныя назвы. Згадайма 12 вялiкiх i дагледжаных залау замка: Мармуровая, Залатая, Блакiтная, Каралеуская з партрэтамi польскiх каралёу, Гетманская з выявамi польскiх i лiтоускiх гетманау, Сенатарская, Пасольская i г. д. У Альбе месцiлiся летнi палац «Суцяшэнне», дом для асаблiва набожных вернiкау «Пустэльнiцтва».</p>
<p style="text-align: justify;">Некалi лiчылася, што Нясвiжскi замак быу першым па свaix ваяунiчых магчымасцях у Вялiкiм княстве Лiтоускiм. А шмат хто з ягоных гаспадароу праславiуся выдатнымi вайсковымi здольнасцямi, смела i адчайна абараняу свае землi. У радзiвiлаускiм Нясвiжы знаходзiлiся магутныя гарматы XVI стагоддзя, якiя трапiлi пасля у многiя гарады Еуропы. Гэтыя даунiя помнiкi лiцейнага рамяства з адмысловымi упрыгожаннямi Радзiвiлы назвалi гучна i мудрагелiста: Сава, Саламандра, Гiдра, Кракадзiл, Цэрбер, Цырцэя, Папугай.</p>
<p style="text-align: justify;">Першымi у Вялкiм княстве Лiтoycкiм па свaix багаццях таксама былi Радзiвiлы. Каля дваццацi тысяч унiкальных тамоу, у тым лiку старадрукау i рукапiсных кнiг, налiчвала Нясвiжская бiблiятэка. У грунтоуным apxiвe захоувалiся каштоуныя дакументы з гicтopыi Вялiкага княства i Польшчы.</p>
<p style="text-align: justify;">Густоуна падабраныя зборы партрэтау, абразоу, скульптуры, калекцыi саксонскага фарфору, зброi, вырабы мануфактур, палацавыя камiны, размалёукi, iнкруставаная мэбля, скураныя i палатняныя шпалеры, пазалочаны шкляны посуд i шмат што iншае упрыгожвала замак, мусiла сведчыць пра магутнасць i значнасць Радзiвiлаускага роду. Радзiвiлы стварылi балетную i музычную школы, драматычны i балетны тэатры, прыдворны аркестр, кадэцкую акадэмпо. 3 iмi звязаны выраб знакамiтых Слуцкiх паясоу, дзейнасць Смаргонскай мядзведжай акадэмii, друкарняу у Бярэсщ i Нясвiжы.</p>
<p style="text-align: justify;">Радзiвiлы любiлi выдзелiцца сярод роуных, падкрэслiць сваю адметнасць i значнасць. Як сапраудныя гаспадары дзяржавы, яны мелi загарадную рэзiдэнцыю — збудавалi у Альбе шыкоуны палац, разбiлi парк, выкапалi сажалкi i каналы, стварылi нават марскую флатылiю, якая удзельнiчала у паказе гасцям узяцця Гибралтара. Kaлi у 1785 годзе Нясвiж наведау польскi кароль Станiслау Аугуст Панятоускi, Караль Станiслау Радзiвiл, званы Пане Каханку, не упусцiу моманту, каб пакпiць з яго. Ён сустрэу караля у старым выцвiлым уборы. Здзiуленаму высокаму госцю xiтpa патлумачыу: «Пане Каханку! Легка Вашай вялiкасцi убiрацца ва усё новенькае, калi вы i сам новенькi. А я, каб ушанаваць вас, апрануу свой старэйшы кунтуш, якi цэлыя стагоддзi служыу маiм продкам!»</p>
<p style="text-align: justify;">А што да легенд, паданняу i небылiц, то яны незлiчонымi манiстамi атуляюць замак i яго гаспадароу. Пра «гарбаты» саркафаг, у якiм нiбыта пахавана князёуна, якая зiмовым вечарам уцякла ад нарачонага замежнага прынца да каханага хлопца з просталюдзiнау. У чаканнi яго прысела на лауку i замерзла, не ведаючы, што яе абраннiка схапiлi княскiя слугi.</p>
<p style="text-align: justify;">Пра вялiзны камень, названы Пярсцёнкам Mapыci, i вадаспад Слёзы Mapыci. Легенда таксама звязвае ix з трагiчным каханнем людзей, не роуных па багаццю. А у гонар Mapыci заснаваны знакамiты i адзiн з багацейшых у Беларусi Нясвiжскi парк.</p>
<p style="text-align: justify;">Пра Чорную даму Барбару Радзiвiл — польскую каралеву, жонку Жыгiмонта II Аугуста. Гэта яе не хацела бачыць побач са сваiм сынам ягоная мацi — ганарыстая i уладная Бона Сфорца. Аднак моцнае каханне Барбары i Жыгiмонта прабiлася праз усе перашкоды. Не справiлася яно толькi з няудзячнай помслiвасцю. Атручаная па загаду капрызлiвай каралевы, Барбара увасобiлася у прывiд Чорнай дамы.</p>
<p style="text-align: justify;">3 таго часу яна пасялiлася у Нясвiжскiм замку i штоночы абыходзiць пакой за пакоем у пошуках свайго каханага. Ды нiдзе не можа яго знайсцi. Тады яна хаваецца у глыбокiя падзямеллi-лёхi, каб наступнай поуначчу зноу выправiцца у безвынiковыя пошукi. Так доужыцца ужо больш за чатыры з паловай стагоддзi.</p>
<a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/radzivily1.jpg"><img class="size-medium wp-image-10483" title="radzivily" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/radzivily1-300x134.jpg" alt="radzivily" width="300" height="134" /></a>
<p>Другi запiс з кнiгi &#8220;Сем цудау Беларусi&#8221; была прысвечана роду <a href="http://www.mytravel.by/xadkevichy/">ХАДКЕВIЧЫ</a>.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/radzivily.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>3</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Родовые дворцы и усадьбы – Усадьба Гатовского</title>
		<link>http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 24 Nov 2009 21:35:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Путешествия]]></category>
		<category><![CDATA[Красный Берег]]></category>
		<category><![CDATA[Усадьба Гатовского]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=7553</guid>
		<description><![CDATA[Продолжение серии коротких публикаций посвященных дворцово-усадебным комплексам Беларуси, сегодня речь пойдет про “Усадьбу генерал-лейтенанта Гатовского“, которая располагается поселке Красный Берег (Жлобинский район, Гомельская область). Предыдущей публикацией из этой серии является “Дворец Уместовских“, который располагается в деревне Жемыславль (Ивьевский район, Гродненская область). Дворцово-парковый ансамбль возведен оп заказу генерал-лейтенанта инженерии Михаила Гатовского во второй половине XIX века...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Продолжение серии коротких публикаций посвященных дворцово-усадебным комплексам Беларуси, сегодня речь пойдет про “<strong>Усадьбу генерал-лейтенанта Гатовского</strong>“, которая располагается поселке <strong>Красный Берег</strong> (Жлобинский район, Гомельская область). Предыдущей публикацией из этой серии является “<a href="http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix/">Дворец Уместовских</a>“, который располагается в деревне Жемыславль (Ивьевский район, Гродненская область).</p>
<div id="attachment_7573" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_1.jpg"><img src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_1-300x210.jpg" alt="Родовые дворцы и усадьбы – Усадьба Гатовского" title="Родовые дворцы и усадьбы – Усадьба Гатовского" width="300" height="210" class="size-medium wp-image-7573" /></a><p class="wp-caption-text">Родовые дворцы и усадьбы – Усадьба Гатовского</p></div>
<p>Дворцово-парковый ансамбль возведен оп заказу генерал-лейтенанта инженерии Михаила Гатовского во второй половине XIX века и хорошо сохранился до наших дней.</p>
<p><span id="more-7553"></span></p>
<p>Комплекс включает дворец, флигель, хозяйственные постройки и великолепный парк с березовыми и липовыми аллеями. Через парк к реке ведет канал, через который перекинуты три мостика.</p>
<p>Дворец строился в 1890-93 гг., в его облике гармонично сливаются два архитектурных стиля &#8211; неоготика и неоренессанс. Шатры башен, эркеры, крыши мансард и слуховые окна придают силуэту здания особое очарование. Оригинальное сочетание краснокирпичных и оштукатуренных белых стен делает фасады дворца особенно выразительными.</p>
<p>Внутренняя планировка дворца представляет собой анфиладу залов, оформление которых решено в самых разных стилях: романском, арабском, ренессансном, французском времен эпохи Людовика XVI. Роскошь декора подчеркнута лепниной, искусной резьбой и фризами, орнаментом на стенах. Была продумана каждая деталь: светильники, бронзовые статуэтки, венецианский хрусталь, английский фаянс, французский фарфор.</p>

<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_9' title='Усадьба Гатовского'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_9-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадьба Гатовского" title="Усадьба Гатовского" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_8' title='Усадьба генерал-лейтенанта Гатовского'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_8-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадьба генерал-лейтенанта Гатовского" title="Усадьба генерал-лейтенанта Гатовского" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_7' title='Усадебный дом в Красном Береге'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_7-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадебный дом в Красном Береге" title="Усадебный дом в Красном Береге" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_6' title='Памятник дворцово-парковой архитектуры'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_6-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Памятник дворцово-парковой архитектуры" title="Памятник дворцово-парковой архитектуры" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_5' title='Усадьба Гатовского в Красном Береге'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_5-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадьба Гатовского в Красном Береге" title="Усадьба Гатовского в Красном Береге" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_4' title='Старая усадьба в Красном Береге'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_4-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Старая усадьба в Красном Береге" title="Старая усадьба в Красном Береге" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_3' title='Усадьба: брама'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_3-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадьба: брама" title="Усадьба: брама" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_2' title='Усадьба: бровар'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_2-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадьба: бровар" title="Усадьба: бровар" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_1' title='Родовые дворцы и усадьбы – Усадьба Гатовского'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_1-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Родовые дворцы и усадьбы – Усадьба Гатовского" title="Родовые дворцы и усадьбы – Усадьба Гатовского" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_10' title='Усадьба Гатовского'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo_10-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадьба Гатовского" title="Усадьба Гатовского" /></a>

<p>Коллекция живописи, собранная владельцами усадьбы, включала полотна кисти Айвазовского, Семирадского и других талантливых художников (в основном XIX века).</p>
<p>На будущий год запланирован ввод в эксплуатацию одной из частей дворца. Сдать объект в эксплуатацию полностью предполагается в 2010 году. В отреставрированном здании будет размещен музей белорусской усадьбы с экспозицией интерьерного характера. Часть экспозиции будет посвящена теме &#8220;Дети и война&#8221;, поскольку в Красном Береге в годы войны находился концлагерь для детей и в минувшем году в населенном пункте открыт мемориал &#8220;Детям &#8211; жертвам войны&#8221;.</p>
<p>При подготовке материала использовались фотографии с проекта “Глобус Беларуси“.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-usadba-gatovskogo.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Любчанский замок</title>
		<link>http://www.mytravel.by/lyubchanskij-zamok.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/lyubchanskij-zamok.html#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 09 Nov 2009 21:32:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[Видео путешествий]]></category>
		<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Культура Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Путешествия]]></category>
		<category><![CDATA[Это интересно]]></category>
		<category><![CDATA[Замок Любча]]></category>
		<category><![CDATA[реставрация замка в Любче]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=7393</guid>
		<description><![CDATA[«&#8230;как отказаться от поездки в Любчу, где в глубокой древности был собор, где в языческой Литве времен Миндовга высоко вознёс епископское достоинство Вит Доминиканец ‹&#8230;›, где ещё сохранились руины радзивилловского замка&#8230;» Владимир Сырокомля Надеюсь многие слышали про этот замок, если нет, то тогда вопрос в том что вы тут делаете или просто напросто вы плохо...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: right;"><em>«&#8230;как отказаться от поездки в Любчу,<br />
где в глубокой древности был собор,<br />
где в языческой Литве времен Миндовга<br />
высоко вознёс епископское достоинство Вит Доминиканец ‹&#8230;›,<br />
где ещё сохранились руины радзивилловского замка&#8230;»<br />
Владимир Сырокомля</em></p>
<p>Надеюсь многие слышали про этот замок, если нет, то тогда вопрос в том что вы тут делаете или просто напросто вы плохо знаете историю. Но как бы там не было предлагаю посмотреть фотографии <strong>замка в Любче</strong>.</p>
<p>Последний раз я бы в замке год назад и даже писал об этом, но многие материалы не сохранились, поэтому кое что будет опубликовано заново. Заодно можно посмотреть фотографии, того как сейчас выглядит замок, а так же прочесть большую обзорную статью в газете Рэспублiка.</p>
<p>Вначале предлагаю посмотреть фотографии замка, каким он был год назад во время моего приезда в Любчу.</p>
<div id="attachment_7453" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_5.jpg"><img class="size-medium wp-image-7453" title="Любчанский замок" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_5-300x225.jpg" alt="Любчанский замок" width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Любчанский замок</p></div>
<p><span id="more-7393"></span></p>
<div id="attachment_7403" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_6.jpg"><img class="size-medium wp-image-7403" title="Въездные ворота на территорию замка" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_6-300x225.jpg" alt="Въездные ворота на территорию замка" width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Въездные ворота на территорию замка</p></div>
<div id="attachment_7443" class="wp-caption aligncenter" style="width: 235px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_4.jpg"><img class="size-medium wp-image-7443" title="Башня-брама замка" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_4-225x300.jpg" alt="Башня-брама замка" width="225" height="300" /></a><p class="wp-caption-text">Башня-брама замка</p></div>
<div id="attachment_7433" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_3.jpg"><img class="size-medium wp-image-7433" title="Замок в поселке любча" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_3-300x225.jpg" alt="Замок в поселке любча" width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Замок в поселке любча</p></div>
<div id="attachment_7413" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_1.jpg"><img class="size-medium wp-image-7413" title="Угловая башня замка" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/lyubchanskij-zamok_1-300x225.jpg" alt="Угловая башня замка" width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Угловая башня замка</p></div>
<p>Медленно и не спеша идет реставрация замка, работы по восстановлению в отличие от всем известных замков в Мире и Несвиже, ведут добровольцы, а так же финансирование реконструкции ведется на безвозмездной основе, на пожертвования обычных людей, за что от меня большое спасибо тем, кто восстанавливает мою историю.</p>
<p>Можете посмотреть фотографии замка, как он выглядит сейчас и какие изменения произошли за последний год.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 331px"><a href="http://s41.radikal.ru/i093/0911/81/798f8c08345c.jpg"><img class=" " title="Угловая башня Любчанского замка" src="http://s41.radikal.ru/i093/0911/81/798f8c08345c.jpg" alt="Угловая башня Любчанского замка" width="321" height="219" /></a><p class="wp-caption-text">Угловая башня Любчанского замка</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 337px"><a href="http://s46.radikal.ru/i111/0911/2a/9dc0bd38b5f8.jpg"><img class=" " title="Любчанский замок" src="http://s46.radikal.ru/i111/0911/2a/9dc0bd38b5f8.jpg" alt="Любчанский замок" width="327" height="260" /></a><p class="wp-caption-text">Любчанский замок</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 230px"><a href="http://s16.radikal.ru/i191/0911/12/5c9f60da1b0e.jpg"><img class=" " title="Реконструированная башня" src="http://s16.radikal.ru/i191/0911/12/5c9f60da1b0e.jpg" alt="Реконструированная башня" width="220" height="333" /></a><p class="wp-caption-text">Реконструированная башня</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 385px"><a href="http://s53.radikal.ru/i141/0911/b1/961013e625b8.jpg"><img class=" " title="Замок Любча" src="http://s53.radikal.ru/i141/0911/b1/961013e625b8.jpg" alt="Замок Любча" width="375" height="211" /></a><p class="wp-caption-text">Замок Любча</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 385px"><a href="http://i024.radikal.ru/0911/93/8350578bdb2f.jpg"><img title="Замок Любча" src="http://i024.radikal.ru/0911/93/8350578bdb2f.jpg" alt="Замок поселок Любча" width="375" height="291" /></a><p class="wp-caption-text">Замок в поселке Любча</p></div>
<p style="text-align: center;">
<p>Статья в газете Рэспублiка &#8220;<a href="http://www.respublika.info/4299/history/article19816/">Бастион над Неманом</a>&#8221;</p>
<p>В Любчанский замок возвращаются старинные кирпичи</p>
<p>Именно в Любче был построен первый на территории Великого княжества Литовского костел, в котором крестили новогрудского князя Миндовга. Последние исследования исторических документов выявили и примерную дату первого упоминания Любчи — 1241 год. Согласитесь, неплохо для нынешнего неприметного поселка в Новогрудском районе. А неприметность его пока явно не преувеличена. Любча заслуживает гораздо большего внимания.</p>
<p>Чего стоит хотя бы средневековый замок на высоком берегу батюшки-Немана! Это один из последних памятников традиционного замкового строительства в Беларуси. Идея его возведения принадлежала подчашему Великого княжества Литовского, старосте жмудскому, каштеляну виленскому и воеводе брестскому Яну Кишке — одному из самых известных и влиятельных сторонников радикального протестантского арианского движения.</p>
<p>При жизни Яна Кишки была отстроена въездная башня-брама и начато возведение второй башни. По случайному, а может и нет, стечению обстоятельств именно эти, самые старые, постройки крепости сохранились до сих пор. Во время сбора экспонатов для местного краеведческого музея в 1964 году на чердаке главной башни школьниками был найден бронзовый флюгер с изображением гербов Любчи и Кишки. Воображение дорисовывает на нем и дату — 1581 год…</p>
<p>Закончил же строительство Любчанского замка талантливый полководец, хорошо разбиравшийся в фортификационном искусстве, гетман Крыштоф Радзивилл. Возведение в Любче мощной крепости повлияло на герб местечка, на котором с 22 ноября 1644 года вместо подков с тремя крестами и двумя лососями были изображены замковые ворота с боковыми башнями, а также закованный в латы рыцарь с мечом.</p>
<p>Редко какая война обходила стороной Любчанский бастион, и уже в 1655 году, когда многочисленный отряд запорожских казаков под командованием гетмана Ивана Золоторенко переправился через Неман и приступом взял замок, от него остались лишь руины двух башен. Главная из них являлась мощнейшим фортификационным сооружением и имела 4 огневых уровня. На первом из них, по бокам от ворот, в толще стен были прорезаны 8 бойниц для мушкетов. На втором и третьем уровнях располагалось до 20 артиллерийских орудий небольшого калибра. На четвертом, под самой крышей, было еще 16 мушкетных бойниц. Соответственно, огонь мог вестись во все стороны, что позволяло защитникам башни обороняться даже после прорыва неприятеля в замок, но, как видим, даже это не помогло его удержать.</p>
<p>Казаками была также разграблена типография — еще одна достопримечательность Любчи того времени. В ней с 1612 года было издано более 50 религиозных и светских книг на польском и латинском языках, в том числе литература по истории, поэзии, астрономии, медицине. Напечатанные в любчанской типографии фолианты до сих пор хранятся в музеях Кракова, Варшавы, Вильнюса. Но ни одного из них нет в Любче…</p>
<p>Отомстить же захватчикам виленский воевода и великий гетман литовский Януш Ра­дзивилл — в то время хозяин Любчи — не успел: от греха подальше царские власти «заказали» его наемным убийцам.</p>
<p>Отошедшая после известных событий к генералу королевской гвардии Богуславу Ра­дзивиллу Любча постепенно возродилась. В частности, были восстановлены две башни бывшего бастиона. В таком виде замок и просуществовал до 1860-х годов, когда к нему приложили руки очередные хозяева местечка — представители прибалтийского дворянского рода Фальц-Фейнов. Владения их были разбросаны по всей Российской империи, а общеевропейскую известность имело поместье Аскания-Нова недалеко от Херсона, в советское время получившее статус государственного заповедника.</p>
<p>В Любче Фальц-Фейны устроили одну из своих основных загородных резиденций. Главной новостройкой стал белокаменный дворец в стиле английской неоготики. Последующие военные лихолетья пощадили его и сохранили до наших дней. Правда, существенно изменилось назначение дворца: сначала он был первой Любчанской школой, а теперь здесь располагается учебно-производственный комбинат.</p>
<p>А вот назначение фальцфейновской пристройки к въездной башне — павильона для гостей в неоготическом стиле, возведенного на фундаменте разрушенных стен средневекового замка, — осталось прежним — до сих пор в ней живут люди. На первом этаже здания по адресу: Парковая, 38 обосновались 5 семей. Необычно смотрится на старинной стене один из атрибутов современной цивилизации — спутниковая антенна. На втором же ярусе павильона время от времени «гостят» волонтеры. И, нужно отметить, не зря.</p>
<p>Ровно через 5 лет со времени моего прошлого приезда, подходя к стенам Любчанского замка, я был приятно удивлен произошедшими здесь переменами. Чтобы осмотреть башни вокруг, теперь не нужно было продираться через бурелом на замковом холме, исчез, пардон, деревенский туалет-«скворечник», на обеих дверях которого почему-то были написаны буквы «М». Но самое главное — вторая уцелевшая башня вновь обрела крышу над головой, причем сильно напоминающую средневековую — отделанную черепицей и увенчанную флюгером…</p>
<p>О необходимости реставрации Любчанского замка речь заходила уже давно. Лет 20 назад такую попытку предпринял бывший ученик местной школы Николай Скребец. Под его руководством был разработан проект создания на базе развалин крепости профилактория для рабочих завода «Лидсельмаш». Подготовили документацию, сделали макет… и на этом все закончилось. Пока, наконец, еще один из учеников Любчанской средней школы Иван Печинский, ныне столичный предприниматель, не решил проявить личную инициативу. Его стараниями была проделана работа, которую Департамент по охране историко-культурного наследия и реставрации назвал «первоочередной и противоаварийной».</p>
<p>Продвинуться дальше получается со скрипом, хотя студенты-волонтеры в Любчу наведываются ежегодно. Их стараниями из разрушенной с приходом советской власти тюрьмы в деревне Негневичи, что расположена в десятке километров, в замок «переселяются» старинные кирпичи. Интересно, что согласно преданиям негневичский застенок в свое время был отстроен как раз на остатках разрушенных замков — Любчанского и Новогрудского. Получается, что средневековые кирпичи возвращаются на свое прежнее место.</p>
<p>Интерес к работам по восстановлению замка подогревается появляющимися то и дело свежими легендами. Например, однажды ночью на замковом холме на месте выкорчеванных пней и кустов начала четко просматриваться дорожка из зеленых огоньков, ведущая к Неману. Прагматики объясняют это явление росшими под пнями грибами-гнилушками. Романтики верят, что светящаяся тропинка указывает на место, где закопан клад, и наблюдают ее каждый год. Сокровищ, правда, пока не нашли, но другие находки попадаются регулярно.</p>
<p>Чтобы с ними ознакомиться, стоит заглянуть в местный краеведческий музей. Изначально он располагался в главной башне Любчанского замка, но уже давно переселился в новое здание школы. Здесь вы найдете уже упомянутый мной старинный бронзовый флюгер (правда, при странных обстоятельствах с него исчезли изображения лососей на гербе), остатки различной средневековой утвари, военные экспонаты всех времен и много другого. Директор музея Михаил Карпович, наиболее активный краевед этого края, может вам даже исполнить гимн Любчи собственного сочинения, ведь у такого интересного местечка непременно должен быть свой гимн.</p>
<p>Валерий СИКИРЖИЦКИЙ</p>
<p>Также предлагаю посмотреть небольшое видео снятое мной при посещении Любчанского замка.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="470" height="353"><param name="movie" value="http://video.rutube.ru/784b58348c589122e62e8fb1e6cdb21d"></param><param name="wmode" value="window"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://video.rutube.ru/784b58348c589122e62e8fb1e6cdb21d" type="application/x-shockwave-flash" wmode="window" width="470" height="353" allowFullScreen="true" ></embed></object></p>
<p><strong>Для желающих сделать свой вклад в общее дело реконструкции замка публикую реквизиты фонда:</strong></p>
<p><strong>Фонд &#8220;Любчанскі замак&#8221;. р/с 3015205550012 в отделении ОАО Белагропромбанк, г. Новогрудок, код 449. УНН 590257564. Адрес банка: г. Новогрудок ул. Ленина 1А.</strong></p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/lyubchanskij-zamok.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Родовые дворцы и усадьбы &#8211; Дворец Уместовских</title>
		<link>http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 29 Oct 2009 18:34:20 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Путешествия]]></category>
		<category><![CDATA[Родовые дворцы]]></category>
		<category><![CDATA[Родовые усадьбы]]></category>
		<category><![CDATA[Усадьба графов Уместовских]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=7113</guid>
		<description><![CDATA[Продолжение серии коротких публикаций посвященных дворцово-усадебным комплексам Беларуси, сегодня речь пойдет про “Дворец Уместовских“, который располагается в деревне Жемыславль (Ивьевский район, Гродненская область). Предыдущей публикацией из этой серии является “Дворец Булгаков“, который располагается в деревне Жиличи (Кировский район, Могилевская область). Усадьба графов Уместовских &#8211; является уменьшенной копией Лазенковского дворца (короля Речи Посполитой Станислава Августа Понятовского)...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: justify;">Продолжение серии коротких публикаций посвященных дворцово-усадебным комплексам Беларуси, сегодня речь пойдет про “<strong>Дворец Уместовских</strong>“, который располагается в деревне Жемыславль (Ивьевский район, Гродненская область). Предыдущей публикацией из этой серии является “<a href="http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-bulgakov/">Дворец Булгаков</a>“, который располагается в деревне Жиличи (Кировский район, Могилевская область).</p>
<p style="text-align: justify;"><strong>Усадьба графов Уместовских</strong> &#8211; является уменьшенной копией Лазенковского дворца (короля Речи Посполитой Станислава Августа Понятовского) в Варшаве. Архитектором этого проекта является известный итальянский архитектор Маркони.</p>
<div id="attachment_7133" class="wp-caption aligncenter" style="width: 252px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.jpg"><img class="size-medium wp-image-7133" title="Родовые дворцы и усадьбы - Дворец Уместовских" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix-242x300.jpg" alt="Родовые дворцы и усадьбы - Дворец Уместовских" width="242" height="300" /></a><p class="wp-caption-text">Родовые дворцы и усадьбы - Дворец Уместовских</p></div>
<p><span id="more-7113"></span></p>
<p style="text-align: justify;">Классическое двухэтажное здание с прогулочной площадкой на плоской крыше органично вписалось в окружающий пейзаж. Арочные окна бельведера закрывали цветные витражи. А над парадным входом на четырех колоннах коринфского ордера была устроена открытая лоджия с мозаичным полом. Второй этаж украшали ажурные балконы, к торцам здания были присоединены более низкие объемы с открытыми террасами. Во внутренней планировке и интерьере тоже прослеживался «варшавский» стиль: мраморные камины, оригинальный орнамент паркета, фрески на стенах.</p>
<p style="text-align: justify;">Вокруг резиденции был разбит английский парк с искусственным водоемом и лодочным причалом, который образован был, когда запрудили речку. В заречной части парка располагался высокий восьмигранный «скарбец» с галереей-аркадой по периметру. В отдельных друг от друга помещениях находились склады, конюшня, семейная часовня, винокурня и сыроварня.</p>

<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_6' title='Дворец Уместовских'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_6-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Дворец Уместовских" title="Дворец Уместовских" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_5' title='Усадьба Уместовских'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_5-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Усадьба Уместовских" title="Усадьба Уместовских" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_4' title='Запруда вокруг усадьбы'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_4-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Запруда вокруг усадьбы" title="Запруда вокруг усадьбы" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_3' title='Дворец Уместовских д.Жемыславль'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_3-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Дворец Уместовских д.Жемыславль" title="Дворец Уместовских д.Жемыславль" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_2' title='Крест мемориальный около усадьбы'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_2-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Крест мемориальный около усадьбы" title="Крест мемориальный около усадьбы" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_1' title='Дворец графа Уместовского'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_1-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Дворец графа Уместовского" title="Дворец графа Уместовского" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix' title='Родовые дворцы и усадьбы - Дворец Уместовских'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Родовые дворцы и усадьбы - Дворец Уместовских" title="Родовые дворцы и усадьбы - Дворец Уместовских" /></a>
<a href='http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_7' title='Дворец графа Уместовского д.Жемыславль'><img width="255" height="202" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix_7-255x202.jpg" class="attachment-thumbnail" alt="Дворец графа Уместовского д.Жемыславль" title="Дворец графа Уместовского д.Жемыславль" /></a>

<p style="text-align: justify;">Последний владелец <strong>Владислав Уместовский</strong> отдал усадьбу под научную базу с природоведческой и сельскохозяйственной специализацией Виленского университета. Время сохранило практически все основные постройки усадьбы, от внутреннего убранства остались лишь фрагменты лепки под потолком и мозаики из плитки на полу.</p>
<p style="text-align: justify;">После того как правление колхоза, клуб, почта и библиотека отсюда переехали, здание пустует. Здесь уместно вспомнить нашумевшую недавнюю историю о продаже председателем колхоза <strong>Жемыславского дворца</strong> столичному предпринимателю. Вроде продавца упрекнули в том, что продешевил. Но если разобраться, хозяин старинной постройке непременно нужен, а то ведь пропадет совсем…</p>
<p>При подготовке материала использовались фотографии с проекта &#8220;<a href="http://globus.tut.by/zhemyslavl/index.htm">Глобус Беларуси</a>&#8220;.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/rodovye-dvorcy-i-usadby-dvorec-umestovskix.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>7</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Эканомiка Беларусi у XVIII ст.</title>
		<link>http://www.mytravel.by/ekanomika-belarusi-u-xviii-st.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/ekanomika-belarusi-u-xviii-st.html#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 13 Oct 2009 15:17:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Карты Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Гiсторыя Беларусi]]></category>
		<category><![CDATA[карта Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Масштаб карты]]></category>
		<category><![CDATA[падзел Рэчы Паспалiтай]]></category>
		<category><![CDATA[Эканомiка Беларусi]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=5683</guid>
		<description><![CDATA[Продолжение публикации подборки карт из атласа “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков, двадцать вторая карта – “Эканомiка Беларусi у XVIII ст.“. Масштаб карты 1:4 000 000, то есть в 1 см – 40 км. Предыдущая карта из этого атласа – “Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi. Трэцi падзел Рэчы Паспалiтай (1795)“. Дополнительные условные обозначения обозначены на...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Продолжение публикации подборки карт из атласа “<strong>Гiсторыя Беларусi</strong>” XVI-XVIII веков, двадцать вторая карта – “<strong>Эканомiка Беларусi у XVIII ст.</strong>“. Масштаб карты 1:4 000 000, то есть в 1 см – 40 км. Предыдущая карта из этого атласа – “<a href="http://www.mytravel.by/paustanne-1794-g-pad-kiraunictvam-tadeusha-kascyushki/">Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi. Трэцi падзел Рэчы Паспалiтай (1795)</a>“.</p>
<p>Дополнительные условные обозначения обозначены на самой карте, указаны королевские мануфактуры в Гродно, так же указаны мануфактуры про производству и обработке железа, стекла, фарфора, ткани, бумаги и прочие производства. Обозначено в каких районах преобладал тот или иной вид сельского хозяйства. Отдельно указаны мануфактуры, которые были созданы после присоединения Беларуских земель к России, а также указано что ввозилось и вывозилось из Беларуси XVIII века.</p>
<div id="attachment_5693" class="wp-caption aligncenter" style="width: 290px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/ekanomika-belarusi-u-xviii-st.jpg"><img class="size-medium wp-image-5693" title="Эканомiка Беларусi у XVIII ст." src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/ekanomika-belarusi-u-xviii-st-280x300.jpg" alt="Эканомiка Беларусi у XVIII ст." width="280" height="300" /></a><p class="wp-caption-text">Эканомiка Беларусi у XVIII ст.</p></div>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/ekanomika-belarusi-u-xviii-st.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi</title>
		<link>http://www.mytravel.by/paustanne-1794-g-pad-kiraunictvam-tadeusha-kascyushki.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/paustanne-1794-g-pad-kiraunictvam-tadeusha-kascyushki.html#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 09 Sep 2009 19:03:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Карты Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Анджей Тадеуш Бонавентура Костюшко]]></category>
		<category><![CDATA[ВКЛ]]></category>
		<category><![CDATA[Гiсторыя Беларусi]]></category>
		<category><![CDATA[обозначения на карте]]></category>
		<category><![CDATA[Паустанне 1794]]></category>
		<category><![CDATA[Речь Пасполитая]]></category>
		<category><![CDATA[Тадеуш Касцюшка]]></category>
		<category><![CDATA[третий раздел Речи Пасполитой]]></category>
		<category><![CDATA[Якуб Ясинский]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=4293</guid>
		<description><![CDATA[Продолжение публикации подборки карт из атласа “Гiсторыя Беларусi” XVI-XVIII веков, двадцать первая карта – “Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi. Трэцi падзел Рэчы Паспалiтай (1795)“. Масштаб карты 1:7 500 000, то есть в 1 см &#8211; 75 км. Предыдущая карта из этого атласа &#8211; “Другi Падзел Рэчы Паспалiтай (1793)“. Дополнительные условные обозначения обозначены на...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Продолжение публикации подборки карт из атласа “<strong>Гiсторыя Беларусi</strong>” XVI-XVIII веков, двадцать первая карта – “<strong>Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi. Трэцi падзел Рэчы Паспалiтай (1795)</strong>“. Масштаб карты 1:7 500 000, то есть в 1 см &#8211; 75 км. Предыдущая карта из этого атласа &#8211; “<a href="http://www.mytravel.by/drugi-padzel-rechy-paspalitaj-1793/">Другi Падзел Рэчы Паспалiтай (1793)</a>“.</p>
<p>Дополнительные условные обозначения обозначены на самой карте, указано &#8211; место оглашения акта восстания 24 марта 1794 года, основные направления действий войск Тадэуша Костюшки, российских войск, прусских войск, места боев, место начало восстания в ВКЛ, главный центр восстания в ВКЛ, в котором действовала Наивысший литовский совет, рейды восставших на Динабург и Минсчину, обозначены границы Речи Пасполитой перед третьим разделом. Цвета обозначены территории Речи Пасполитой, которые отошли согласно третьего раздела к России, Пруссии и Австрии.</p>
<div id="attachment_4303" class="wp-caption aligncenter" style="width: 289px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/paustanne-1794-g-pad-kiraunictvam-tadevusha-kascyushki.jpg"><img class="size-medium wp-image-4303 " title="Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/paustanne-1794-g-pad-kiraunictvam-tadevusha-kascyushki-279x300.jpg" alt="Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi" width="279" height="300" /></a><p class="wp-caption-text">Паустанне 1794 г. пад кiраунiцтвам Тадеуша Касцюшкi</p></div>
<p><span id="more-4293"></span></p>
<p>На карте так же изображены портреты:</p>
<blockquote><p><strong>Анджей Тадеуш Бонавентура Костюшко</strong> (польск. Andrzej Tadeusz Bonawentura Kosciuszko, белор. Тадэвуш Анджэй Банавентура Касцюшка; 4 февраля 1746, Меречёвщина, Речь Посполитая — 15 октября 1817, Золотурн) — военный и политический деятель Речи Посполитой и США, участник Войны за независимость США, организатор восстания в Польше, Белоруссии (Литве) 1794 года, национальный герой Белоруссии, Польши, США, почётный гражданин Франции.</p></blockquote>
<blockquote><p><strong>Якуб Ясинский</strong> (польск. Jakub Jasinski, белор. Якуб Ясiнскi; 1761, Венглев около Пыздр, Великая Польша — 4 ноября 1794, Прага, Варшава) — литовский и польский генерал и поэт, один из руководителей восстания 1794 года под предводительством Тадеуша Коcтюшко, лидер радикального «якобинского» крыла повстанцев, сторонник идей французской революции. Во время восстания был комендантом Вильны, генеральным командующим повстанческими войсками в ВКЛ. Отозван из Великого Княжества Литовского из-за обвинений в «литвинском» сепаратизме. Погиб при обороне Варшавы.</p></blockquote>
<p>К сожалению предыдущих карт не сохранилось, поэтому придется все начинать сначала, в смысле проделать большой кусок работы по сканированию и обработке информации, и последующему редактированию уже ранее написанных постов с картами из атласа.</p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/paustanne-1794-g-pad-kiraunictvam-tadeusha-kascyushki.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Оршанская битва, о чем стоит знать!</title>
		<link>http://www.mytravel.by/orshanskaya-bitva-o-chem-stoit-znat.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/orshanskaya-bitva-o-chem-stoit-znat.html#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 08 Sep 2009 11:13:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Как это было]]></category>
		<category><![CDATA[8 сентября 1514 года]]></category>
		<category><![CDATA[Битва под Оршей]]></category>
		<category><![CDATA[Великое Княжество Литовское]]></category>
		<category><![CDATA[ВКЛ]]></category>
		<category><![CDATA[День белорусской воинской славы]]></category>
		<category><![CDATA[Константин Острожский]]></category>
		<category><![CDATA[Литовская армия]]></category>
		<category><![CDATA[Московское княжество]]></category>
		<category><![CDATA[Оршанская битва]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=4223</guid>
		<description><![CDATA[Минуло 495 лет с того дня, как войска Великого княжества Литовского разгромили под Оршей московские полки. Между тем вокруг этой битвы до сих пор ломаются копья. Для кого-то дата 8 сентября является Днем белорусской воинской славы, а для кого-то &#8211; это лишь происки националистов. Предлагаю вашему вниманию ряд вопросов и ответов, которые дадут вам представление...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><strong>Минуло 495 лет с того дня, как войска Великого княжества Литовского разгромили под Оршей московские полки. Между тем вокруг этой битвы до сих пор ломаются копья. Для кого-то дата 8 сентября является Днем белорусской воинской славы, а для кого-то &#8211; это лишь происки националистов. Предлагаю вашему вниманию ряд вопросов и ответов, которые дадут вам представление о происходивших в то время событиях.</strong></p>
<p><strong>Чем знаменательна Оршанская битва?</strong><br />
Значимость этого сражения отнюдь не в том, что наши войска разбили московские, хоть данный факт тоже занимает не последнее место. Даже в одном из российских (!) исторических справочников Оршанская битва отнесена к ста наиболее великим сражениям европейской истории. Тогда, 8 сентября 1514 года, 30-тысячная армия ВКЛ разгромила втрое большее по численности войско Московского княжества.</p>
<div id="attachment_4253" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/battle_of_orsha_1514-09-08_.jpg"><img class="size-medium wp-image-4253" title="Картина неизвестного художника - Битва под Оршей" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/battle_of_orsha_1514-09-08_-300x188.jpg" alt="Картина неизвестного художника - Битва под Оршей" width="300" height="188" /></a><p class="wp-caption-text">Картина неизвестного художника - Битва под Оршей</p></div>
<p><span id="more-4223"></span></p>
<p>Как известно, в начале 16-го века произошел геополитический раздел Европы между австрийской и московской империями, в соответствии с которым Великое княжество Литовское подпадало под влияние Московского княжества. Битва под Оршей решила на тот момент судьбу независимости ВКЛ.</p>
<p><strong>Главные герои битвы</strong></p>
<p>Командовал белорусскими войсками <em>гетман ВКЛ Константин Острожский</em>. Князь, староста брацлавский и винницкий, воевода трокский к 37 годам провел более пятидесяти успешных сражений против крымских татар. В 1500 году он проиграл битву Московскому княжеству на реке Ведроше, однако спустя 14 лет взял реванш. Основной частью кавалерии командовал Юрий Радзивилл &#8220;Геркулес&#8221;, отдельными отрядами &#8211; слуцкий князь Юрий Олелькович, Иван Сапега.</p>
<p><em>Литовская армия</em> делала ставку на взаимодействие всех родов войск (тяжелой и легкой конницы, пехоты и полевой артиллерии) на поле боя. И не прогадала. Благодаря мужеству и героизму наших солдат относительно небольшое войско ВКЛ победило силы, превосходившие его почти в три раза.</p>
<p>Часы, калі ў вайне ўдзельнічалі толькі нацыянальныя сілы, мінулі: прыкладам, Францыя пасля стогадовай вайны перайшла да наёмных армій. Тая ж сітуацыя была і ў ВКЛ, і ў Польшчы, і ў Масквы. І ў арміі нашай краіны таксама былі найміты. Так, прыкладам, у 1500 г. Аляксандр Ягелон заснаваў спецыяльны рыцарскі ордэн, у які ён запрашаў з усіх краін Еўропы рыцараў, прагных да Марсавага поля. У нашай арміі акрамя большасці беларусаў былі  чэхі, венгры, палякі.</p>
<p>Быў такі факт: у 1544 годзе туркі пагражалі Польшчы, і калі палякі звярнуліся да нашых продкаў з просьбай аб дапамозе, то <em>Вялікае Княства</em> адказала, маўляў, калі былі ўсе папярэднія войны, вы нам ніколі не дапамагалі ні грашыма, ні жаўнерамі.</p>
<p>А гэта сведчыць пра тое, палякі, якія бралі ўдзел у <em>Аршанскай бітве</em>, былі наёмнікамі. Таму можна сцвярджаць, што ў бітве пад Воршай ваявалі жаўнеры ВКЛ з жаўнерамі Маскоўскага княства.</p>
<p>Во главе московского войска был поставлен большой воевода Иван Челяднин.</p>
<p><strong>Почему &#8220;День белорусской воинской славы&#8221;?</strong></p>
<p>Победа в этом сражении является самой большой в белорусской ратной истории. До этого другие крупные победы белорусы, как правило, одерживали при поддержке армий других государств.</p>
<p>Впервые в этой битве мы смогли увидеть <em>бело-красно-белые флаги</em> конницы Великого княжества. Это нашло отражение на картине неизвестного художника &#8220;<em>Битва под Оршей</em>&#8220;, написанной несколькими годами позже самого сражения.</p>
<p>На копьях всадники имели небольшие вымпелы, на которых помещались белые и две красные полоски, пересекающиеся крестом около древца. Позже этот крест исчез, а красная лента стала увеличиваться. Фактически этот знак закрепился как наш армейский флаг вплоть до 19-го столетия и стал прообразом белорусского флага.</p>
<p><strong>В чем историческое значение этого сражения?</strong></p>
<p>В битве под Оршей <em>Великое княжество Литовское</em> отстояло свою независимость. На несколько десятилетий была остановлена агрессия Московского княжества. Фактически эта битва сорвала большой союз Германской империи, Тевтонского ордена, крымских татар и Московского княжества. После нее германский император отказался от союза с Москвой, а вступил в союз с великим князем Литовским и польским королем.</p>
<p>По сути, в результате того сражения установилась граница, которую мы сейчас имеем.</p>
<p><strong>Почему белорусские власти пренебрегают этим событием?</strong></p>
<p>Этот вопрос скорее риторический. Казалось бы, важность этой битвы для белорусской государственности очевидна, и эта идея могла бы послужить отличным доводом в борьбе за независимость. Действительно, в советское время <em>Оршанская битва</em> не упоминалась даже в учебниках по истории: очень уж сильно не стыковалась она с пропагандистской идеей о стремлении всех славянских народов под крыло великого брата.</p>
<p>Искать врагов в восточном направлении не было принято и до недавнего времени. И сегодня можно услышать обвинения в адрес сторонников празднования Дня белорусской воинской славы в излишнем национализме и политизации этого события. Сейчас, когда интеграционные процессы постепенно сходят на нет, этот вопрос по идее уже не должен вызывать у белорусских властей такой боязни провиниться в глазах российской державы.</p>
<p><strong>Чаму пачаліся такія актыўныя ваенныя дзеянні? Чаму Масква выступіла з такой вайсковай сілай (80 тысяч ваяроў) супраць ВКЛ (30 тысяч ваяроў)?</strong></p>
<p>Якраз у канцы XV ст. дынастыя Ягелонаў была, бадай, самая моцная ў Еўропе, бо у яе кола ўваходзілі моцныя дзяржавы: Вялікае Княства Літоўскае, Польшча, Вугоршчына і Чэхія. І зразумела, што праз пэўны час гэтая Ягелонская кааліцыя нажыла вельмі шмат ворагаў у Еўропе. Гэта была Маскоўская дзяржава, Тэўтонскі Ордэн, Свяшчэнная Рымская імперыя, нямецкая дзяржава Максіміліяна І Габсбурга. У дадатак да гэтай кааліцыі далучыліся яшчэ дзве паўднёвыя дзяржавы: Крымскае ханства (яно стала праціўнікам ВКЛ, бо у свой час Княства падтрымала адвечнага ворага крымчакоў, Вялікую Арду, у барацьбе з Масквой) і Турцыя, якая ў той час імкнулася ў Еўропу (а шлях туды ляжаў праз Балканы і Вугоршчыну). У дадатак, праціўнікамі ВКЛ сталі яшчэ і васалы Турцыі: Румынія і Малдова. Такім чынам дзяржавы Ягелонаў, літаральна, атачаў пояс моцных ворагаў. Існавалі нават планы падзелу, паводле якіх Польшча павінна была адыйсці да Нямеччыны, а нашая краіна — да Масквы.</p>
<blockquote><p>При подготовке записи использовались материалы из следующих источников:<br />
ЕЎРАПЕЙСКАЕ РАДЫЁ ДЛЯ БЕЛАРУСІ www.euroradio.fm<br />
Анатоль Рудкоўскі<br />
Газета Салідарнасць<br />
Анастасия Зеленкова</p></blockquote>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/orshanskaya-bitva-o-chem-stoit-znat.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>3</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх у Косаве</title>
		<link>http://www.mytravel.by/resta%d1%9eracyya-palaca-puslo%d1%9eskix-u-kosave.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/resta%d1%9eracyya-palaca-puslo%d1%9eskix-u-kosave.html#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 30 Jul 2009 17:37:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографии]]></category>
		<category><![CDATA[палац Косава]]></category>
		<category><![CDATA[палац Пуслоўскіх]]></category>
		<category><![CDATA[реставрация]]></category>
		<category><![CDATA[Рэстаўрацыя палаца]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=3752</guid>
		<description><![CDATA[Ёсць надзея, што рэстаўрацыя Косава не будзе такой саматужніцкай, як у Нясвіжы. Прынамсі, выкарыстоўваецца спецыяльнае цэгла, якую падразаюць кожную асобна — каб не адрознівалася ад старажытнай Спачатку ўручную некалькі месяцаў з падвалаў палаца выносілі смецце, зямлю і друз. Падвалы расчысцілі, падлогу залілі бетонам, зрабілі замацавалі, і рэстаўратары ўзяліся за левае крыло палаца. Гэтая частка палаца...]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Ёсць надзея, што рэстаўрацыя Косава не будзе такой саматужніцкай, як у Нясвіжы. Прынамсі, выкарыстоўваецца спецыяльнае цэгла, якую падразаюць кожную асобна — каб не адрознівалася ад старажытнай</p>
<p>Спачатку ўручную некалькі месяцаў з падвалаў палаца выносілі смецце, зямлю і друз. Падвалы расчысцілі, падлогу залілі бетонам, зрабілі замацавалі, і рэстаўратары ўзяліся за левае крыло палаца.</p>
<div id="attachment_3766" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3766" title="Палац Пуслоўскіх у Косаве" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img12-300x199.jpg" alt="Палац Пуслоўскіх у Косаве" width="300" height="199" /><p class="wp-caption-text">Палац Пуслоўскіх у Косаве</p></div>
<p><span id="more-3752"></span></p>
<div id="attachment_3755" class="wp-caption aligncenter" style="width: 210px"><img class="size-medium wp-image-3755" title="рэстаўрацыя Косава" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img1-200x300.jpg" alt="рэстаўрацыя Косава" width="200" height="300" /><p class="wp-caption-text">рэстаўрацыя Косава</p></div>
<div id="attachment_3756" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3756" title="рэстаўрацыя Косава" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img2-300x199.jpg" alt="рэстаўрацыя Косава" width="300" height="199" /><p class="wp-caption-text">рэстаўрацыя Косава</p></div>
<p>Гэтая частка палаца ўжо моцна адрозніваецца ад астатняга будынка — сцены без выбоінаў і надпісаў, новы тынк і роўныя зубцы на сценах.</p>
<div id="attachment_3754" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3754" title="рэстаўрацыя палаца у Косава" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img3-300x197.jpg" alt="рэстаўрацыя палаца у Косава" width="300" height="197" /><p class="wp-caption-text">рэстаўрацыя палаца у Косава</p></div>
<p>Тут ужо замацаваныя сцены, зробленая сістэма крокваў, лесвічныя пралёты, хутка пакладуць дах.</p>
<div id="attachment_3758" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3758" title="рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img4-300x199.jpg" alt="рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх" width="300" height="199" /><p class="wp-caption-text">рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх</p></div>
<div id="attachment_3759" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3759" title="рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img5-300x196.jpg" alt="рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх" width="300" height="196" /><p class="wp-caption-text">рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх</p></div>
<div id="attachment_3757" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3757" title="рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img6-300x200.jpg" alt="рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх" width="300" height="200" /><p class="wp-caption-text">рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх</p></div>
<p>Рыхтуюцца перакрыцці ў пераходнай галерэі да асноўнай часткі палаца.</p>
<div id="attachment_3760" class="wp-caption aligncenter" style="width: 210px"><img class="size-medium wp-image-3760" title="перакрыцці ў пераходнай галерэі" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img7-200x300.jpg" alt="перакрыцці ў пераходнай галерэі" width="200" height="300" /><p class="wp-caption-text">перакрыцці ў пераходнай галерэі</p></div>
<p>Да 2011 года рэстаўратары плануюць умацаваць і атынкаваць сцены, зрабіць перакрыцці, пакласці дах і ўставіць вокны, правесці ацяпленне і камунікацыі. Пасля гэтага пачнецца аднаўленне інтэр&#8217;ераў, а заключнай фазай рэстаўрацыі стане аднаўленне паркавай зоны.</p>
<div id="attachment_3761" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3761" title="макет палацу" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img8-300x225.jpg" alt="макет палацу" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">макет палацу</p></div>
<p>У палацы будуць музей, гатэль, бар, канферэнц-зала і яшчэ адна зала на 80 месцаў, гаспадарча-бытавыя памяшканні. Пад гатэль і бар прызначылі амаль гатовае левае крыло.</p>
<div id="attachment_3764" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3764" title="Што будзе у палацу" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img10-300x226.jpg" alt="Што будзе у палацу" width="300" height="226" /><p class="wp-caption-text">Што будзе у палацу</p></div>
<div id="attachment_3763" class="wp-caption aligncenter" style="width: 223px"><img class="size-medium wp-image-3763" title="Што будзе у палацу" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img9-213x300.jpg" alt="Што будзе у палацу" width="213" height="300" /><p class="wp-caption-text">Што будзе у палацу</p></div>
<div id="attachment_3762" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3762" title="Што будзе у палацу" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/get_img11-300x226.jpg" alt="Што будзе у палацу" width="300" height="226" /><p class="wp-caption-text">Што будзе у палацу</p></div>
<p>Калі верыць рэстаўрацыйным чарцяжам, новаўвядзенняў і саматужніцтва, якія дапушчаныя ў Міры і Нясвіжы, не будзе — усё выглядае вельмі прыстойна.</p>
<div id="attachment_3753" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-3753" title="Рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх у Косаве" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/palac-kosava-300x189.jpg" alt="Рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх у Косаве" width="300" height="189" /><p class="wp-caption-text">Рэстаўрацыя палаца Пуслоўскіх у Косаве</p></div>
<p>Аляксей Кульбіцкі (фота)</p>
<p>(с) <a href="http://euroradio.fm/by/926/reports/36286/">ЕЎРАПЕЙСКАЕ РАДЫЁ ДЛЯ БЕЛАРУСІ</a></p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/resta%d1%9eracyya-palaca-puslo%d1%9eskix-u-kosave.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>6</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Аповесць мінулых гадоў &#8211; Гербы</title>
		<link>http://www.mytravel.by/apovesc-minulyx-gado%d1%9e-gerby.html</link>
		<comments>http://www.mytravel.by/apovesc-minulyx-gado%d1%9e-gerby.html#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 21 Jul 2009 07:42:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Подорожник</dc:creator>
				<category><![CDATA[История Беларуси]]></category>
		<category><![CDATA[Как это было]]></category>
		<category><![CDATA[Аповесць мiнулых гадоў]]></category>
		<category><![CDATA[Беларусьфільм]]></category>
		<category><![CDATA[гербы]]></category>
		<category><![CDATA[гербы гарадоу Беларусi]]></category>
		<category><![CDATA[мультфільм]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://www.mytravel.by/?p=3730</guid>
		<description><![CDATA[Прапаноўваю вашай увазе вельмі цікавы і пазнавальны мультфільм зняты на Беларусьфільме ў 2007 годзе &#8211; Аповесць мінулых гадоў. Гербы. Частка першая. Мультфільм &#8211; &#8220;Аповесць мiнулых гадоў&#8221; — гэта не толькi старажытны помнiк культуры, якi распавядае пра даўнiя гiстарычныя падзеi. Гэта цяпер яшчэ i кiнапраект, якi з дапамогай невялiчкiх мультфiльмаў распавядае пра паходжанне гербаў гарадоў Беларусi....]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Прапаноўваю вашай увазе вельмі цікавы і пазнавальны мультфільм зняты на Беларусьфільме ў 2007 годзе &#8211; <strong>Аповесць мінулых гадоў</strong>. <strong>Гербы</strong>. Частка першая.</p>
<p>Мультфільм &#8211; &#8220;<strong>Аповесць мiнулых гадоў</strong>&#8221; — гэта не толькi старажытны помнiк культуры, якi распавядае пра даўнiя гiстарычныя падзеi. Гэта цяпер яшчэ i кiнапраект, якi з дапамогай невялiчкiх мультфiльмаў распавядае пра паходжанне гербаў гарадоў Беларусi.</p>
<p>Увагу аўтараў новай стужкi прыцягнулi гербы Менска, Гродна, Брэста, Магілёва, Гомеля, Віцебска.</p>
<p>Аўтары iмкнулiся распавесці, як з&#8217;явiлiся гербы гэтых гарадоў не толькi праз гiстарычныя падзеі Беларусі – яны стараліся паказаць, як жылi старажытныя насельнiкi гэтых гарадоў, чым яны займалiся, якiя рамёствы развiвалi, якiмi гаспадарамi  былi i што пакiнулi нам у спадчыну.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="size-full wp-image-3731 aligncenter" title="Аповесць мінулых гадоў" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/apovesc-minulyx-gadod19e-gerby.jpeg" alt="Аповесць мінулых гадоў" width="240" height="192" /></p>
<p><span id="more-3730"></span></p>
<p>Буду вельмі ўдзячны, калі хтосьці падкажа дзе знайсці астатнія 2 часткі з трылогіі!!!</p>
<p>Рэжысэры мультфільма: Ігар Воўчак, Аляксандр Ленкін, Н. Касцючэнка, Наталля Хаткевіч, Яўген Надточей, Таццяна Кубліцкая. Мультфільм сняты у 2007 годзе на беларускай мове.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="size-medium wp-image-3732 aligncenter" title="нарэзка фрагментаў з мультфільма" src="http://www.mytravel.by/wp-content/uploads/video-sc-300x238.jpg" alt="нарэзка фрагментаў з мультфільма" width="300" height="238" /></p>
<p>Сам мультфільм можна запампаваць з Беларускага торэнта &#8211; <a href="http://www.torrent.by/torrents-details.php?id=5479">Аповесць мінулых гадоў. Гербы. Частка першая / 2007 / Беларусьфільм</a></p>
Copyright © <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a> 2007-2011 "<a href="http://www.mytravel.by/"><strong>История путешествий</strong></a>". <em>Все права на материалы принадлежат автору блога <a href="http://www.mytravel.by/">www.mytravel.by</a>, и охраняются законом об авторском праве. Некоммерческое использование материалов возможно только при установке активной гиперссылки на блог автора. Коммерческое использование материалов возможно только при письменном разрешении автора</em>.]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://www.mytravel.by/apovesc-minulyx-gado%d1%9e-gerby.html/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>

